Novak

Сретна Нова година свим читаоцима мог блога, и осталима (али њима мање) :)

Ја вам обећавам још доброг и бољег садржаја и још много причица и желим вам да их у радости и весељу прочитате :)

   Дошли су празнични дани, дани када се у Деда Мразовој кући ужурбано ради како би се клинцима са свих страна света на време испоручили поклони. Ужурбано ради логистички сектор који обавештава Деда Мраза који поклон коме да однесе, одсек за трговину и трансакције који послује са Кинезима, механичари који му пимпују санке и подмазују ирвасе и још туце сектора.

Свет се убрзано мења, дошло ново доба, старог чикицу хвата трема. Да ли ће моћи да испуни захтеве модерног света? Ошчекивања деце расту, као и болови у леђима, реума и крвни притисак.  Мигрена од проблема са финансијама је све већа. Деца неће више јо-јо и санке, сад хоће мобилни телефон, компјутер, девојку... Светска криза све више нагриза џепове, ни Кинези нису оно што су били, није више све за "сто динала".

    Дошло је вече кад треба кренути на посо. Тета Мраз му додаје ствари: чешаљ, чутурицу са топлим чајем (доктор забранио раџу), канап за извлачење из димњака (ако заглави), кутију са сендвичима, резервну браду и мобилни телефон. 

Ова нова - Тета Мразица га натерала да купи мобилни како би мого да комуницира са њом и ирвасима тако да је непоузадне голубове избацио из употребе. Тета Мразицу је упознао летос, на летовању, развео се од Бака Мразице и оженио ову, 30 година млађу. 

Дошло време за полетање. Патуљак маше заставом и даје знак за полазак. Али ето проблема - нема снега. Глобално загревање је учинило својо. Уграђује точкиће на санке и одлучно креће на посо. Неко ипак мора да покаже свету да светска криза не значи да ће се неке ствари променити. 

Док је тако летео небом и ишо ка првој кући коју је требао да посети, авион је прошо. Услед турболенција и велике буке авиона, уплашени ирваси су престали да лете (усрали се) и почели да падају. Дедица је из све снаге запео за узенгије и покушао да поврати равнотежу, али без успеха. Сетио се мобилног. Извадио је мобилни, али пријатни гласић му је рекао да на рачуну има мање од 20 динара и да не може да зове. Мора да је Тета Мраз опет звала оне глупаве ТВ квизове и погађала најдужу реч. Није стиго ни да опсује, а већ је ударио у неку велику зграду. Сав зачуђен, покушавајући да схвати шта га је снашло излази из олупина санки и пребројава ирвасе. Преживео је само Рудолф. Одлучан да не прекине традицију, узима лифт и јашући Рудолфа наставља даље. 

Лелујајући лево-десно некако силази на први кров. Кад је покушао да сиђе са Рудолфа закачио је антену и огребао се. Видно изнервиран тражи димњак. Након пола сата тражења, установио је да нема димњака, јебига прешли људи на термо пећ. Таман кад је хтео да се врати, Рудолф га подсећа на обећање да по сваку цену достави пакетиће. Охрабрен овим узима конопац и пакетић и улази кроз прозор (као Сем Фишер). Не знајући да је активирао тихи аларм, улази у собу и тражи јелку. Нема јелке, али нема ни смисла да после оволике муке да уђе не остави поклон. Оставља га поред компјутера и креће ка прозору.

У том тренутку отварају се врата, пале се светла, нешто пуца, ништа не види, само чује "имамо те пропалице". SWAT је улетео у кућу, бацио флешку и ухватио Деда Мраза. 

Након пар месеци у затвору, Деда Мраз се појављује пред суд. Говоре му да су му претресли кућу, фабрику и све што има. Оптужују га за тероризам јер је наводно остављао "пакете", провалу, искоришћавање патуљака, кршење права животиња, недостојанствено убијање животиња, педофилију (Тета Мразица није била 30 него 60 година млађа),  избегавање плаћања пореза и крађу идентитета. 

   Децо, ако ове године не добијете поклоне, немојте кривити своје родитеље, већ тероризам и све оне лоше људе који се баве лошим стварима. Деда Мраз је због њих ни крив ни дужан у затвору.

Тета Мразица ускоро пуни 18. година, а већ следеће године се удаје за Принца од Уједињених Емирата, биће му 7. жена - зваће је Недеља. 

     Ја сам витез на коњу беломе. Идем градом и шепурим се у сребрном оклопу под пуном ратном опремом тражећи деву коју је напала караконџула, како би се мачевао са караконџулом и спасио је. Град пун караконџула, али нигде деве којој треба помоћ. Ја сам херој без посла. Како изгледам глупо овако беспослен. Плаћам златницима неку кучку да глуми деву. Правим заседу. Караконџула је напада, излазим и одпочињем мегдан. Бљује ватру, постављам штит, прц штит је кинески, топи се, окрећем дупе, оклоп ме штити не осећам топлоту. Од прекомерног излагања топлоти оклоп се загрева и почиње да ми буде баш топло. Скачем у поток. Поток кључа од топлоте. Због промене температуре оклоп пуца, остајем у исцепаним гањама. Људи ми се смеју, оде моја част. Увређен и озлојеђен, исцепаних гаћа, узимам мач и крећем да рокнем Аждаху. Ударам је у главу, мач се ломи (проклети кинези). Аждаха ме уједа. Трчим код видара да ми извида ране. Каже ил' дај паре ил' цркни. Хватам се за џеп, пара нема, проклета кучка ми узела све. Дајем коња ата белог и трчим пешке на Неман. Саплићем се о неку дрангулију и падам. У паду се хватам за "Девине" гаће, добијам шамар и падам на земљу. Људи се смеју витезу ког је оборила "Дева". Аждаха се смеје. Врије ми глава од муке. Показујем прстом иза Аждаје и дерем се "Парис Хилтон". Сви се окрећу, а ја узимам топуз и рокнем Аждаху по глави. Аждаха пада. Долази удружење за права животиња и одводи ме у затвор. Оптужују ме за убијање на "не достојанствен" начин, поседовање и коришћење хладног орижја, почушај отимња части "Деви" и за мито и корипцију и кажњавају ме на доживотну робију.

Јеби га