Novak

          Када је сила коју називамо Свемоћним планирала овај свет, планиравши га по човековим потребама све је њему и прилагодила. То нису били планови за тренутне потребе, већ нешто што ће се, као кредит за стан, на дуже стазе испунити и исплатити. Стовена су бића која ће Адам и Ева одмах користити, као и она које ће хиљадама година касније њихови унуци одкрити и пронаћи начин како да их искористе и ставе у сврху свог уживања. Тако су рецимо јабуке направљене као инстант храну коју су Адам и Ева одмах нашли и схватили како се користи. Док су, на пример, мамути тек касније дошли и њихова сврха је била заправо предсврха као фаза у развијању слонова јер ће људи који долазе много после Еве и Адама (морам мало променити редослед да не би дошло до полне дискриминације и да ме не би зајашила нека неофеминистичка организација) доћи до закључка да се од њихових кљова могу направити фине браве за врата. Чуди ме само зашто је Свемоћни створио толоког слона ради толицких кљова, али биће да још нисмо нашли сврху у коју би остатак њега ставили, или једноставно га је направио толико великок како би нам олакшао тражење и хватање.

Ова причица нас доводи до кокошки и њихове сврхе коју никако не могу да нађем. Због меса их сигурно није створио јер имамо итекако довољно меса од осталих домаћих и дивљих живуљки. Друга ствар која ми је прошла кроз главу је перје, али перја добијамо више него довољно од крупнијих птица. И јаја су ми прошла кроз главу (ово није звучало добро :) ) али није да немамо птица са хранљивијим, здравијим и тврђим јајима (ни ово није :) ) од кокошки. На крају сам дошао до закључка да кокошке имају од свега по мало: дају месо, дају јаја, дају перје, јефтине су за држање (јефтиније и лакше је држати 20 кокошију него једно свињче) и прилично су мутаве што човеку савршено одговара. 

Као што људи имају гомилу важних и животомењајућих датума (завршетак школе, завршетак факултета, венчање, деца, пензија, унуци) кокошке имају само један, што га чини утолико вреднијим. Још од кад се испили (преживи тигањ) свако пиле машта о одласку на ражањ и усрећивању једне породице (или једног дебелог детета). Као што се дете припрема за матуру, или одлазак у војску/удају тако и пиле машта о том дану и присећа се свог оца и његовог славног роштиљања. Они свој живот посвећују кљуцању и мирном животу како би се што боље спремили за тај дан и били што укуснији оброк. Неки се одлуче да буду масни и дебели како би зачинили неку супицу, док су други пуни адреналина и необузданог живота и маштају о ражњу. Неки су пак породични људи и они који граде овај свет па немају снове и цео живот граде породицу и носе/праве јаја, а након тога заврше изненадним доласком даље фамилије у посету.

Све у свему, кокошке су далеко захвалнија бића од нас јер знају која је њихова сврха и добро је испуњавају, а ми као бића луњамо за сврхом и тражимо одговоре на питања која нас нико и не пита.